Републици Србији потребна реформа јавног тужилаштва ради унапређења правне државе

Реформа јавног тужилаштва у Србији представља кључан елемент у процесу унапређења правне државе и борбе против корупције. Овај процес има за циљ да ојача самосталност, ефикасност и одговорност тужилаштва, како би се створила правда која је доступна и једнака за све грађане.

            Грађани управо највише замерки истичу на рад Врховног јавног тужилаштва и сматрају га одговорним за лоше стање у правосуђу. Неповерење грађана у јавно тужилаштво представља озбиљан проблем који се може одразити на ефикасност и интегритет правосудног система. Ако грађани не верују јавном тужилаштву, то се може проширити на ширу правосудну институтцију, укључујући судове и тиме се смањује легитимитет правосудног система у очима јавности.

            Недостатак сарадње: Грађани који немају поверења у тужилаштво мање су склони да пријављују кривична дела или да сарађују са правосудним органима, што може отежати борбу против криминала.

            Уколико изузмемо уставне измене од пре пар година, којима је мандат главним јавним тужиоцима и Врховном јавном тужиоцу ограничен само на једанпут, стручна јавност сматра да је јавно тужилаштво у Србији персонализовано тако што је оличено у Врховном јавном тужиоцу, односно у једној истој особи који врши ту функцију преко петнаест година.

            Сведоци смо да је Врховно јавно тужилаштво, као највише јавно тужилаштво Републике Србије више од деценију херметички затворено, практично изоловано од јавности, те није чудно што су грађани изгубили поверење у рад правосуђа, а може се поставити и питање ефикасност његовог рада. Нелегитимно је да имате на челу Врховног јавног тужилаштва (некадашње Републичко јавно тужилаштво) особу која је преко петанест година на тој позицији, а да грађани за то време нису стекли поверење у рад јавног тужилаштва у Србији.

            Озбиљност функције Врховног јавног тужиоца огледа се и у томе што је члан Високог савета тужилаштва (ВСТ), тела које јавним тужиоцима треба да гарантује самосталност и заштиту, што се у претходном периоду, услед контантног медијског линча јавних тужилаца, ретко дешавало, чак и када је било реаговања од стране ВСТ-а обично је то било са великим закашњењем. Посебно се истиче у раду садашњег састава ВСТ-а конкурси за изборе јавних тужилаца који се развлаче до грањих граница, као и да огласи трају по годину и више дана.

            Дисциплински органи ВСТ-а одговорни за политичко деловање јавних тужилаца: Законом о јавном тужилаштву је забрањено да јавни тужилац учествује у било каквој политичкој или сличној активности. Међутим, ми данас имамо јавне тужиоце који улазе у зону политичког деловања кроз политичке организације попут „Проглас“ и НВО које се активно баве политичком попут „Цеприс“. Приметно је да поједини изборни чланови из реда јавних тужилаца ВСТ-а селективно медијски наступају, а неретко и обрачунавају са представницима државних органа, док на нападе појединих политичких актера који позивају на линч јавних тужилаца ћуте.

            Оно што додатно улива немир и страх код грађана јесте нереаговање Врховног јавног тужилаштва на актуелна друштвно – политичка дешавања у Србији, односно на све чешћу присустнос насиља у друштву. У другим државама у оваквим ситуацијама највише тужилаштво те земље би се прво огласило и позвало на доследно поштовање устава и спровођење закона, међутим у Србији се то још увек није догодило.

            Поверење грађана у јавно тужилаштво не долази преко ноћи, али увођењем адекватних реформи, транспарентних процедура и реформисањем постојећих кадрова, могуће је значајно побољшати однос између правосудног система и друштва, а грађанима вратити поверење у јавно тужилаштво.