Избор Повереника за заштиту равноправности: Институције не смеју постати продужена рука НВО сектора

Упозоравамо на предлоге појединих кандидата за место Повереника за заштиту равноправности, имајући у виду њихове радне биографије, односно да се ради о кандидатима који су дуги низ година активни у оквиру цивилног - невладиног сектора и организација финансираних из иностранства, што отвара питање њихове непристрасности и стварне посвећености заштити јавног интереса и грађана Републике Србије.

Повереник за заштиту равноправности је државни орган који мора поступати искључиво у складу са Уставом, законом и у интересу грађана Републике Србије, а не у складу са пројектним циљевима и идеолошким агендама организација из цивилног сектора. Упитно је да ли би кандидат са таквим професионалним и организационим позадинама, уколико би био изабран, заиста поступао у интересу грађана Србије или би био под утицајем интереса невладиних организација и њихових иностраних донатора, руководећи се различитим пројектним аранжманима.

Подсећамо да је утицај невладиног сектора на правосуђе и друге државне институције постао изразито присутан и системски проблематичан. Кроз различите програме, обуке и тзв. „стратешка партнерства“, организације које се финансирају из иностранства све чешће утичу на кадровску политику и вредносну оријентацију носилаца јавних функција. Такав приступ води ка постепеној ерозији институционалне самосталности и замени начела законитости начелом пројектног и интересног деловања.

Посебно је важно да Народна скупштина узме у обзир кандидате који су, попут оних са дугогодишњим искуством, али који нису тесно повезани са НВО сектором и који су у стању да обједине потребе грађана са поштовањем закона и институционалних процедура. Такво искуство омогућава Поверенику да буде ефикасан стуб заштите равноправности и јавног интереса, без ризика од утицаја ванинституционалних актера.

Због тога је од суштинског значаја да Народна скупштина приликом избора Повереника води рачуна да та функција остане државна, а не невладина, и да повереник буде особа са доказаним интегритетом, институционалним искуством и разумевањем система у коме делује. Само такав избор може обезбедити да институција Повереника за заштиту равноправности остане ослонац грађана, а не инструмент интереса ванинституционалних актера.