Судије и јавни тужиоци у пензији – трајна одговорност за углед правосуђа

Одлазак у пензију означава престанак вршења правосудне функције, али не и престанак професионалног ауторитета и утицаја који су судије и јавни тужиоци стекли током свог рада. И након престанка функције, њихове речи, ставови и јавни наступи често се посматрају кроз призму професије којој су припадали, јер јавност у њима препознаје лица са значајним правним знањем, искуством и институционалним ауторитетом.

Поверење грађана у правосуђе представља један од основних стубова владавине права и функционисања правног система. Због тога јавна реч бивших носилаца правосудних функција има посебну тежину и значај. Њихово право на слободу изражавања представља неотуђиви део демократског друштва, али истовремено њихово професионално наслеђе носи и одређену одговорност у погледу очувања угледа правосудних институција.

Судије и јавни тужиоци у пензији више нису носиоци функције, али њихов професионални интегритет и даље представљају део вредности правосудног система. Од њих се оправдано очекује да својим јавним наступима доприносе развоју правне културе, очувању поверења грађана и афирмацији принципа владавине права.

Недавни случај подношења кривичне пријаве против бивше јавне тужитељке Јасмине Пауновић, поводом њених јавних иступа, отворио је важно питање граница јавне речи бивших носилаца правосудних функција и значаја који њихови наступи могу имати на перцепцију грађана о правосуђу. Овај случај указује на потребу да се посебна пажња посвети јавном деловању лица која су током свог професионалног живота обављала одговорне правосудне функције, имајући у виду да њихове речи и ставови имају посебну тежину у јавности.

Стручна и аргументована критика рада правосудних институција представља легитиман допринос унапређењу правног система и не сме бити ограничавана. Напротив, критички осврт искусних правника може бити значајан за отклањање недостатака и јачање институција. Међутим, јавни наступи који се заснивају на неутемељеним тврдњама, личним обрачунима или изјавама које могу нарушити поверење грађана у правосуђе захтевају посебан степен професионалне одговорности.

Посебна улога бивших судија и јавних тужилаца огледа се управо у чињеници да они својим искуством могу бити мост између правне струке и јавности. Њихово знање и професионални ауторитет представљају вредност за друштво, али истовремено захтевају свест о последицама које јавна реч може произвести.

Углед правосуђа не граде само активне судије и јавни тужиоци, већ и сви они који су током свог професионалног живота били део тог система. Зато одговорност за очување достојанства правосудне професије, иако након пензионисања нема исти правни карактер као током вршења функције, остаје трајна професионална и етичка вредност.

Очување поверења грађана у правосуђе представља заједничку одговорност свих припадника правне професије. Свака јавна реч носилаца правосудног ауторитета, било да су они активни или пензионисани, доприноси слици коју друштво има о правди, институцијама и владавини права.