Операција сенка: Тихо преузимање правосуђа

Последње две деценије обележене су процесима који се у јавности често представљају као реформе, али се у суштини ради о једној перфидној и плански вођеној операцији: преузимању контроле над српским правосуђем од стране страних интереса. Та операција названа "реформа", "усклађивање са стандардима" била је све само не домаћа. У питању је била операција из сенке.

Кроз систем грантова, "обука", техничке подршке и институционалног „саветовања“, креирана је мрежа утицаја која не одговара Уставу Републике Србије, већ интересима страних донатора. Одлуке о правосудним стратегијама, изборима носилаца функција, па чак и о детаљима судске праксе, све више се доносе у сарадњи са невладиним организацијама и такозваним „партнерима“ из иностранства.

Најзначајнији обрасци ове операције укључују:

• Структурално укључивање страних фондова у рад правосудних институција, чиме се замагљује граница између домаћег суверенитета и спољног утицаја.

  
  

• Промоцију појединаца лојалних страном наративу, који се под плаштом „независности“ позиционирају као ментори, предавачи и гласноговорници „реформи“.

  
  

• Изградњу паралелне моћи путем невладиних тела и савета, која утичу на јавно мњење, кадровску политику и правце правне интерпретације.

  
  

Уместо да буде инструмент у служби грађана Србије, правосуђе се све више претвара у механизам спровођења туђих политичких и економских интереса. Проблем није само у утицају, већ у самом принципу: ко контролише правосуђе — контролише државу.

Ако је правосуђе основ стабилне и суверене државе, онда се морамо запитати чију државу данас имамо?

Време је за прекид ове праксе. Потребан нам је повратак уставном оквиру, а не донацијама. Потребна нам је одговорност судија и јавних тужилаца према законима Републике Србије, а не према извештајима страних структура. Потребна нам је национална стратегија за правосуђе, а не PowerPoint презентације из Брисела или Вашингтона.

Правосуђе Србије мора бити у рукама грађана. Само тако може бити и правично, и ефикасно, и слободно. Аутор: Ана Ђурашковић