Ко контролише правосуђе у Србији: Српско правосуђе у рукама страних интереса

Други текст серијала ,,Ко контролише правосуђе у Србији: Српско правосуђе у рукама страних интереса".

Независност правосуђа као круна целовитости државног уређења често бива уздрмана што кроз утицај извршне и законодавне власти што кроз знатно опаснији облик утицаја какав је страни утицај. Правосудни систем РС последњих деценија налази се на раскрсици домаћих реформи и међународних утицаја.

Иако су европске интеграције покренуле низ важних процеса модернизације и усклађивања са правним тековинама Европске уније, отворена је и полемика, да ли страни актери, кроз дипломатске, финансијске и институционалне канале, врше непримерен утицај на независност и функционалност српског правосуђа.

Утицај ЕУ као део приступног процеса ЕУ кроз Поглавље 23 – Правосуђе и основна права – спроводи континуиран притисак на Србију да унапреди независност судства, ефикасност тужилаштва и борбу против корупције. Бројне реформе, укључујући промене Устава, Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштаву спроведене су управо на основу препорука из Брисела посредством Венецијанске комисије. Иако су ове препоруке део усклађивања са европским интеграцијама, поједини правници упозоравају да њихова имплементација често долази под притиском рокова и без дубље јавне расправе, што отвара простор за површна решења и формалну, уместо суштинске реформе.

Велики број пројеката у области правосуђа у Србији финансирају стране владе – укључујући владе САД, Немачке, Шведске, као и организације попут OEBS, UNDP, USAID и Савета Европе. Њихов допринос огледа се обукама, дигитализацији правосудног система, развоју специјализованих тужилаштава и едукацији правника. Ипак, поставља се питање, где је граница између корисне помоћи и уплива стратешке одлуке домаћих институција?

Када стране амбасаде организују састанке са правосудним функционнерима иза затворених врата, део јавности оправдано поставља питање транспарентности и политичке неутралности правосудних тела. Србија као државни кандидат за чланство у ЕУ, свесна да без реформе правосуђа нема помака ка пуноправном чланству.

Међутим, истовремено се мора очувати уставна независност правосуђа и спречити сценарио у којем стране силе, под маском помоћи заправо моделирају домаће институције по сопственим интересима. Независно и одговорно правосуђе не би смело да буде предмет трговине ни са Истоком ни са Западом.

Када се кроз страни утицај на домаће правосуђе пређу границе препоруке и помоћии закорачи у зону политичког утицаја, држава мора одлучно да брани принципе суверенитета, институционалне аутономије и владавине права. Само тако се може изградити поверење грађана у домаће судове – без бојазни да се правда дели по инстукцијама са стране.

Аутор: Емилија Богдановић