Уставни суд одлучио: Председник ВСТ-а повредио закон и изборна права јавних тужилаца

Одлуком Уставног суда број: VIIIУ-265/2025 од 15.01.2026. године усвојене су жалбе јавних тужилаца из Новог Пазара, Ниша, Сремске Митровице и Крагујевца изјављене против решења Високог савета тужилаштва, те иста поништио и наложио Високом савету тужилаштва да предузме даље изборне радње у складу са чланом 40. став 3. Закона о Високом савету тужилаштва, односно да поништи изборе на бирачким местима означеним у поднетим приговорима, те да исте понови у законском року од осам дана.

Образложењем одлуке наведено је да Уставни суд сматра да и сам покушај одржавања ванредне седнице електронским путем у конкретном случају представља не само повреду закона у процедуралном смислу, већ и повреду изборних права у материјалном смислу подносилаца приговора, односно учесника у изборном поступку који су тражили заштиту својих изборних права пред Високим саветом тужилаштва.

Поред наведеног, Уставни суд указује да се оспорена решења не могу се сматрати одлукама донетим од стране Високог савета тужилаштва као колегијалног органа у законом и пословником прописаном поступку. Из образложења побијаних аката произлази да седница Савета заказана за 25. децембар 2025. године није започета због недостатка кворума, те да је фактички председник Савета покушао да је настави сазивањем електронске седнице, иако за то нису били испуњени прописани услови, нарочито имајући у виду да су предметне тачке дневног реда захтевале расправу и разматрање чињеничног материјала.

Надаље, образложењем је наведено да не произлази да је предложени дневни ред усвојен потребном већином гласова, што представља неопходну процесну претпоставку за започињање седнице и пуноважно одлучивање, као и да је шест чланова Савета у изјашњењу путем електронске поште навело да су сагласни са предложеним дневним редом, док је двоје чланова Савета дало изјашњење да су уздржани од гласања по питању усвајања дневног реда. Из тог разлога се не може сматрати да је Савет, као колегијални орган, у законом прописаном саставу, уопште и одлучивао о изјављеним приговорима. При том, констатација у оспореним решењима да се "нико од чланова Савета који су се изјаснили није изјаснио за усвајање приговора" не може, сама по себи, представљати правно ваљан основ за доношење одлуке о одбијању приговора, будући да из образложења побијаних решења не произлази да је спроведено гласање у складу са законом, нити да је постојала јасно исказана већина за доношење такве одлуке.

Одлука Уставног суда закључује да из наведених разлога, ни оспорена решења не могу производити правно дејство, јер нису донета од стране законом конституисаног колегијалног органа у складу са прописаним поступком. Имајући то у виду, Уставни суд примећује да и сам такав покушај незаконитог поступања доводи до тога да се изборна права флагрантно крше.

Уставни суд указује да Високи савет тужилаштва у извршењу Одлуке Уставног суда не обавезује само изрека Одлуке Суда, већ и ставови изнети у образложењу ове одлуке. Међутим, надаље се поставља питање одговорности председника Високог савета тужилаштва за доношење незаконитих одлука и поцреду изборних права јавних тужилаца.