Паралелни правосудни системи: Ко контролише правосуђе у Србији ?

Поред уставно установљених институција правосуђа — судова и јавних тужилаштава, као и Високог савета судства (ВСС) и Виоског савета тужилаштва (ВСТ) у Србији постоји и све утицајнији паралелни правосудни систем, сачињен од невладиних организација, пројектно финансираних тела и "стручних удружења", који формално немају ингеренције, али реално обликују кадрове, реформе, јавно мњење и чак нормативне оквире правосуђа.

Овај паралелни систем чине:

• YUKOM (Комитет правника за људска права)

• CEPRIS (Центар за правосудна истраживања)

• European Policy Centre

• CRTA (Центар за истраживање, транспарентност и одговорност)

• CeSID (Центар за слободне изборе и демократију)

• Transparency Serbia (Транспарентност Србија)

• Друштво судија Србије
  

Ове организације делују у координацији, често уз подршку страних донатора и амбасада, и позиционирају себе као „чуваре независности“. Међутим, поставља се питање независности од кога? Од грађана Србије и њихових изабраних представника, или од институционалних механизама демократске контроле?

1. YUKOM (Комитет правника за људска права)

• Улога: Представља се као бранилац људских права, али се активно бави мониторингом рада правосуђа и учешћем у реформским процесима.

• Финансијери: Амбасаде западних земаља, USAID, EU, Open Society Foundations.

2. CEPRIS (Центар за правосудна истраживања)

• Улога: Невладина организација коју чине судије, тужиоци и правници, са циљем „унапређења правосуђа“. Реално делује као лобистичка платформа за одређене кадрове и идеолошке ставове.

• Финансијери: Fondacija za otvoreno društvo, USAID, NED (National Endowment for Democracy).

  
  

3. European Policy Centre (CEP)

• Улога: Think-tank организација која се бави „јавно-политичким анализама“, али активно учествује у предлагању правосудних реформи и пише предлоге закона.

• Финансијери: EU, World Bank, British Council, GIZ.

• Утицај: Често се њихове анализе користе као основ за доношење реформских докумената у правосуђу.

4. CRTA (Центар за истраживање, транспарентност и одговорност)

• Улога: Почела као изборна посматрачка мисија, али се временом трансформисала у политички активан НВО са јасним критичким ставом према правосуђу.

• Финансијери: USAID, National Democratic Institute (NDI), Open Society, EU.

• Тактика: Кроз "истраживања" и "извештаје" утичу на перцепцију јавности о раду судова и тужилаштава.

5. CeSID (Центар за слободне изборе и демократију)

• Улога: Бивши изборни мониторинг центар, данас партнер у правосудним и политичким анализама и истраживањима јавног мњења.

• Финансијери: EU, USAID, OSCE, фондације из САД.

• Утицај: Кроз наизглед неутрална истраживања гради наратив о "заробљеном правосуђу" и потреби спољног надзора.

6. Транспарентност Србија

• Улога: Борба против корупције, али и интензиван надзор рада судства и тужилаштава, посебно у „политички осетљивим“ предметима.

• Финансијери: Transparency International, EU, USAID.

• Методе: Јавни притисак, shadow-извештаји, лобирање.

7. Друштво судија Србије

• Улога: Формално струковна организација судија, али често делује синхронизовано са НВО сектором.

• Финансирање: Део пројеката у сарадњи са CEPRIS-ом, USAID-ом и Мисијом OEBS.

• Критика: Недовољно представља интересе свих судија, већ делује уско, са истим актерима у кругу.

Ко контролише контролоре?

Ове организације, уз међусобну повезаност, чине мрежу која функционише као паралелна власт у области правосуђа. Њихове активности, иако представљене као стручне и „независне“, у пракси имају политички утицај, често у складу са интересима и агендама страних донора. Српско правосуђе мора бити враћено у оквире уставног суверенитета, у служби грађана Републике Србије, а не у домен мрежа које делују изван демократског легитимитета.