Измене правосудних закона: Јачање ефикасности, стабилности и институционалне одговорности

Предложене измене правосудних закона представљају неопходан и рационалан корак ка ефикаснијем, доступнијем и боље организованом правосудном систему, у интересу грађана и правне сигурности.

Формирање Четвртог основног суда и Четвртог основног јавног тужилаштва у Београду, надлежних за територију градске општине Нови Београд. Овим се исправља дугогодишњи проблем прекомерног оптерећења Трећег основног суда и омогућава реалније распоређивање предмета, краће трајање поступака и ефикаснија заштита права грађана. Посебно значајно је и прецизирање надлежности Првог основног суда у Београду у области међународне правне помоћи, чиме се јача правна сигурност и обезбеђује јединственији и функционалнији приступ у поступању према страним правосудним органима. Предлог закона води рачуна о усклађивању судске и тужилачке мреже, што је видљиво како у Београду, тако и на локалном нивоу, те образовањем судске јединице у Косјерићу у оквиру Основног суда у Пожеги, чиме се грађанима обезбеђује лакши и непосреднији приступ правосуђу.

Измене које се тичу брисања надлежности Високог савета тужилаштва да бира комисију за одлучивање по овим приговорима, поједностављује се поступак, скраћује одлучивање и јасно раздваја управна и хијерархијска одговорност у тужилаштву. Високи савет тужилаштва задржава све кључне уставне и законске надлежности, док се оперативна питања враћају у хијерархијски систем тужилаштва. Предлог не уводи нове институције, не мења постојећи статус јавних тужилаца и не захтева додатна буџетска средства, што указује да је реч о техничко-системској корекцији, а не реформи са скривеним последицама.

Такође важне измене претрпеће и Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, којима бити јасно дефинисано да се ради о посебном одељењу Вишег јавног тужилаштва у Београду, а не о посебном јавном тужилаштву. Ова прецизност уклања досадашње нејасноће у погледу надлежности, одговорности и односа са другим јавним тужилаштвима. Предлогом се прецизира да руководиоца посебног одељења поставља главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, као и да руководилац одговара за рад одељења управо том тужиоцу. Тиме се успоставља јасна линија руковођења и одговорности, што је кључно за ефикасно поступање у предметима високотехнолошког криминала.

Уклањање системске аномалије у одлучивању о приговорима о приговорима по којем је о приговорима одлучивала комисија Високог савета тужилаштва, показало се као неадекватно јер је омогућавало да нижи тужиоци одлучују о актима виших тужилаца, чиме се нарушавала унутрашња хијерархија. Предложеним изменама се одлучивање враћа тамо где припада, односно непосредно вишем главном јавном тужиоцу, односно колегијуму Врховног јавног тужилаштва када је реч о актима Врховног јавног тужиоца. Предвиђена је и одговорнија међународна сарадња увођењем обавезе прибављања сагласности Министарства правде за одређене облике међународне сарадње, чиме се штите интереси Републике Србије и њен међународни положај, без задирања у самосталност тужилаштва у конкретним предметима.

Прелазна решења у закону су одговорна и правно уређена, јер обезбеђују континуитет у раду судова и тужилаштава, без правног вакуума, уз јасна правила о преносу незавршених предмета и очувању статуса судија и јавних тужилаца. Тиме се штите и институционална стабилност и независност носилаца правосудних функција. Ове измене не представљају политизацију правосуђа, већ техничко-организациону реформу засновану на реалним потребама система, са јасним циљем – да судови и тужилаштва буду доступнији, ефикаснији и у служби грађана.