ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА ЈАВНИХ ТУЖИЛАШТАВА - ИЗАЗОВИ У БУДУЋНОСТИ

Са свакодневним приливом броја предмета у јавним тужилаштвима у Републици Србији јавља се и потреба за порастом броја кадрова. Садашњи капацитети како основних тако и виших јавних тужилаштава не могу да одговоре тим потребама. Изазови који предстоје тужилачким органима, како у садашњности тако и у будућности, своде се на контиуирано "освежавање" тужилачке организације новим кадровима и унапређењем постојећих. Такође, потребна је ажурност државног органа - Високог савета тужилаштва (ВСТ), који се бави избором главних јавних тужилаца и јавних тужилаца, по питању конкурса за избор на јавнотужилачку функцију.

Као пример можемо узети Више јавно тужилаштво у Београду (ВЈТ) које од 5-ог марта 2024. године ради са половином предвиђених капацитета, односно да сада у њему поступа око 50 јавних тужилаца, иако је новом систематизацијом Високог савета тужилаштва из маја прошле године предвиђено да у ВЈТ у Београду поступа укупно 103 јавна тужиоца.

Подсећања ради, Више јавно тужилаштво у Београду, осим што је највеће тужилаштво у Републици Србији, поступа у највећем броју предмета за тешка кривична дела, као и у јако комплексним предметима који се тичу коруптивних кривичних дела.

Анализом годишњег извештаја о раду Вишег јавног тужилаштва у Београду за 2023. годину, може се приметити да је у односу на 2022. годину прилив предмета повећан, односно да су у Одељењу општег криминала 523 истраге вођене против 716 осумњичених резултирале подизањем 553 оптужница против 768 окривљених, док су у Посебном одељењу за сузбијање корупције 54 истраге против 207 осумњичених резултирале подизањем 110 оптужница. Што указује да Више јавно тужилаштво у Београду уз адекватне јавнотужилачке капацитете и напоре даје фантастичне резултате у решавању предмета.

Међутим, када се ради о Одељењу за малолетнике Вишег јавног тужилаштва у Београду мора се приметити пораст кривичних пријава у 2023. години у односу на 2022. годину, и то тако што је у 2023. години поднето 842 кривичне пријаве против 1.007 малолетних лица, од којих се највећи број поднетих кривичних пријава односи на кривична дела крађе, тешке крађе, неовлашћено држање опојних дрога, као и за кривична дела убиства, тешке телесне повреде, силовање, насилничко понашање и насиља у породици.

Када се озбиљније сагледају капацитети јавних тужилаштава, а посебно Вишег јавног тужилаштва у Београду и када се узме у обзир да тренутно у ВЈТ у Београду у Одељењу општег криминала поступа свега 26 јавних тужилаца, док у Посебном одељењу за сузбијање корупције поступа 8 јавних тужилаца, а у Одељењу за малолетнике 5 јавних тужилаца, евидентно је да се процеси одлучивања о избору на јавнотужилачку функцију морају брже окончавати, а поготово процес одлучивања о коначном избору 38 јавних тужилаца за Више јавно тужилаштва у Београду који траје већ скоро годину дана, односно од априла 2023. године.

Непостојање адекватних капацитета јавних тужилаштава ће довести до одлагања започетих кривичних поступака услед немогућности малог броја јавних тужилаца да присуствују тим поступцима, а што има негативне последице по грађане Републике Србије.

Ажурније поступање Високог савета тужилаштва (ВСТ) у изборима на јавнотужилачку функцију ће допринети враћању јавнотужилачких структура у нормалне токове рада и експедитивнијем решавању предмета.