РАЗЛОЗИ СМАЊЕЊА СТАРОСНЕ ГРАНИЦЕ ЗА КРИВИЧНУ ОДГОВОРНОСТ МАЛОЛЕТНИКА

Имајући у виду да се Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштитити малолетних лица односи само на малолетна лица која су у време извршења кривичног дела навршила 14, а нису навршила 18 година и на млађа пунолетна лица која у време извршења кривичног дела су навршила 18 година, а у време суђења нису навршили 21 годину, док је за децу као кривично неодговорним лицима прописано у члану 2.  да  „Лицу које у време извршења протиправног дела, у закону предвиђеног као кривично дело, није навршило четрнаест година, не могу се изрећи кривичне санкције ни  применити друге мере које предвиђа овај закон“  и  у  члану 47. „Кад Јавни тужилац за малолетнике утврди да лице против кога је поднета кривична пријава или предлог оштећеног за покретање поступка у време извршења кривичног дела није навршило четрнаест година, одбациће кривичну пријаву или предлог оштећеног, а решење о одбацивању доставиће се органу старатељства ради предузимања мера у оквиру његових надлежности. У случају да суд у току поступка утврди да малолетник у време извршења кривичног дела није навршио четрнаест година, кривични поступак ће се обуставити, а решење о обустављању поступка доставиће се органу старатељства ради предузимања мера у оквиру његових надлежности”. 

Као и претходних година, тако и током 2023. године дошло је до повећаног броја извршених кривичних дела са елементом насиља од стране лица која у време извршења протиправних дела нису навршили 14 година, односно кривично неодговорних лица, али како деца представљају посебну категорију малолетника и осетљиви део друштва чија је заштита неопходна у социјалном, економском и кривично-правном смислу којом би се утицало на њихов развој и јачање личне одговорности, неопходно је у том циљу извршити измене закона, на шта смо више пута предлагали и указивали и то:

   1. Изменити Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној  заштитити  малолетних лица у односу на потребу смањења границе за кривичну одговорност са 14 на 12 година, због повећаног броја кривичних дела са елементом насиља, високог степен рецидива и угрожености како личне безбедности извршиоца тако и околине,

            2. Формирати установе у смислу прихватилишта у којима би били под већим надзором и контролом од стране стручних лица и

            3. Озбиљније укључити Центар за социјални рад и Саветовалишта у њиховој едукацији и обављању саветодавних разговора којима би се остварила сврха да не врше кривична дела.

Наглашавамо, да је и улога породице, школе и осталих васпитно-образовних установа веома важна, јер ако малолетних нема упориште у оквиру породице и налази се ван образовног процеса, неопходно је да службе социјалне заштите и остале државне институције предузму ефикаснију контролу у оквиру своје надлежности.

             Последњих година повећан је број извршења кривичног дела Насиља у породици, услед поремећених породичних односа, неповољног социјално-економског положаја породице малолетника и злоупотребе психоактивнх супстанци и алкохола,   те смо мишљења да би се са изменама Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица у односу на смањење старосне границе кривичне одговорности и већег избора васпитних мера чијом би се применом знатно утицало на побољшање понашања малолетних лица (деце и малолетника) и смањивању извршења кривичних дела.

     Такође, у порасту је број извршених кривичних дела Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога и Неовлашћено држање опојних дрог, код којих треба имати у виду да су малолетна лица врбована од стране пунолетних лица уз обећање да ће за „завршени посао“ добити новац или сличну имовинску корист и да им је познато да ће им бити изречена  блажа кривична санкција односно васпитна мера, тако да и у тим случајевима неопходно је пооштрити васпитне мере, односно кривичне санкције како према малолетним лицима, тако и према пунолетним лицима.

            Неопходно је, истаћи још један битан разлог да је код извршења кривичних дела са елементом насиља карактеристично да су малолетна лица најчешће маскирани, под дејством психоактивних супстанци или алкохола, да користе ножеве или сличне оштре предмете који су подобни да нанесу телесну повреду као и праве или реплике пиштоља, да су разлози нерашчишћени рачуни из претходних периода или сукобљене навијачке групе, да су места извршења школе или спортиски објекти и да је повећан број девојчица и кривично неодговорних лица као извршиоца, што указује на последице поремећених породичних односа, неусаглашених васпитних ставова и недостка ауторитета од стране родитеља, законских заступника и наставног особља у образовним установама који не могу да успоставе контролу над њиховим кретањем и понашањем.

АУТОР

Руководилац Одељења за малолетнике

Вишег јавног тужилаштва у Београду

Јавни тужилац Наташа Дубак