Забрињавајуће поступање Посебног одељења за борбу против високо технолошког криминала (ВТК) изван законом поверене надлежности

Након неуставне и противзаконите одлуке Комисије Високог савета тужилаштва која је одлучивала по приговору Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала, а у којој одлуци је наведено да руководилац Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала има статус посебног јавног тужиоца, Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала је отишло корак даље и у свом апелу јавности се обратило као Посебно јавно тужилаштво за борбу против високотехнолошког криминала чиме је у јавности створило утисак да се ради о засебном јавном тужилаштву, а не о посебном одељењу у окрвиру Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала регулисан је положај Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала. Чланом 4. наведеног закона, предвиђено је да је за кривична дела високотехнолошког криминала надлежно искључиво Више јавно тужилаштво у Београду и да се у оквиру наведеног тужилаштва формира Посебно одељење за борбу против технолошког криминала.

Мана и непрецизности овог закона јесте да је у директној колизији са Законом о јавном тужилаштву и Правилником о управи у јавним тужилаштвима.

Наиме, Законом о јавном тужилаштву прописано је да Вишим јавним тужилаштва руководи главни јавни тужилац који је одговоран за правилан и благовремен рад јавног тужилаштва у складу са наведеним законом и правилником о управи у јавним тужилаштвима, као и да главни јавни тужилац одређује организацију рада јавног тужилаштва, а што подразумева доношење годишњег плана и програма, као и постављање руководилаца посебних одељења у оквиру Вишег јавног тужилаштва који за рад својих одељења одговарају главном јавном тужиоцу.

Оно што је такође законска грешка, а правна нелогичност, јесте да имате руководиоца Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала, који по Закону о јавном тужилаштву треба за свој рад да одговара главном јавном тужиоцу Вишег јавног тужилаштва, а Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала том истом руководиоцу даје специјалан статус односно статус посебног јавног тужиоца какав на пример има главни јавни тужилац Јавног ужилаштва за ратне злочине или Јавног тужилаштва за организовани криминал.

Надаље, наведним законом предвиђено је да руководилац Посебног одељења за борбу против високотехнолошког криминала има статус посебног јавног тужиоца и има иста права и дужности главног јавног тужиоца, чиме је оваква одредба у директној супротности са Уставом и тужилачким законима јер не могу у оквиру једног вишег јавног тужилаштва егзистирати два главна јавна тужиоца изједначена у правима и дужностима.

Још више је забрињавајуће што одредбе Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала предвиђају да тзв. посебног јавног тужиоца за ВТК поставља Врховни јавни тужилац и то дискренционом оценом без конкурса и пролазака оних процедура кроз које пролазе јавни тужиоци када конкуришу на место главног јавног тужиоца вишег или неког другог јавног тужилаштва

И на крају долази се до правног и фактичког питања коме за свој рад одговара руководилац, тзв. посебни јавни тужилац за ВТК, главном јавном тужиоцу вишег јавног тужилаштва или Врховном јавном тужиоцу који га је поставио.

Форум правника Србије ће у наредном периоду сачинити радну групу за израду нацрта новог Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала којим ће се настојати уклонити све правне нелогичности и законске колизије са системским јавнотужилачким прописима, а статус и избор руководиоца Посебног одељења за борбу против високог технолошког криминала ускладити са Законом о јавном тужилаштву.